Select Page

“Whiskey Tango Foxtrot” i tradicija američkih ratnih komedija

“Whiskey Tango Foxtrot” i tradicija američkih ratnih komedija

Licemerje i politička korektnost američkih ratnih drama

Nakon što je film Klinta Istvuda “Američki snajperista (American Sniper)” iz 2014. izazvao veliku pažnju američke i svetske javnosti, na internetu se pojavilo izuzetno mnogo kritika autora filma zbog licemerja, koji su film ocenili kao jedan u nizu veličanja tobožnjeg moralnog integriteta ljudi koji su u osnovi samo plaćene ubice i psi rata. Ovu rezignaciju američkim ratnim dramama inspirisanim Avganistanom i Irakom lapidarno je izrazio škotski komičar Frenki Bojl (Frankie Boyle): “Jer Amerika neće prosto doći u vašu zemlju i poubijati vaše ljude. Mnogo je gore, rekao bih, što će se vratiti 20 godina kasnije da snime film o tome kako je ubijanje vaših ljudi rastužilo njihove vojnike… Američki filmovi o tome šta je Vijetnam uradio vojnicima podseća na serijskog ubicu koji se žali kako je čestim zaustavljanjem da pokupi stopere upropastio kvačilo”.

Ovo rastuće nezadovoljstvo vojnom tematikom u američkoj javnosti, koje je dobilo naročit odjek zahvaljujući internetu, učinilo je snimanje ratnih filmova ogromnim izazovom za producente i reditelje. Svaka rečenica i svaki kadar istovremeno su opterećeni sve nametljivijom (i veoma licemernom) političkom korektnošću, kao i tradicionalnim holivudskim smernicama koje insistiraju na jasnom profilisanju američke strane u konfliktu kao “dobrih momaka”. Rezultat su najčešće opori i moralno ljigavi filmovi koji se obično bave psihologijom i moralitetom vojnika, i koji najčešće imaju prođu samo na američkoj sceni, koja je više od drugih patološki aficirana različitim ideologijama globalnog društva (bile one nominalno “desničarske” ili “levičarske”). Osveženja su po pravilu, bilo akcioni filmovi starog obrasca koji nastoje da se žanrom ograde od političkih implikacija (što je, recimo, Staloneovim “The Expendables” iz filma u film sve teže polazilo za rukom), ili predstavljaju svesne subverzije političke korektnosti i svojevrsne filmske skandale, kakvi su bili Tarantinova “Prokletnici (Inglorious Basterds)” iz 2009. ili Ejerova “Furija (Fury)” iz 2014.

hitlerova smrt

Čuvena scena Tarantinovog menjanja istorije u “Prokletnicima (Inglorious Basterds)” u kom u jednom francuskom bioskopu “Prokletnici” ubijaju Hitlera i završavaju II svetski rat

Međutim, ako je snimanje dobrih ratnih drama postalo teško, snimanje dobrih ratnih komedija postalo je skoro nemoguće. Na stranu činjenica da se američka produkcija izuzetno muči sa žanrom komedije, daveći se u poplavi neinteligentnih i vulgarnih ostvarenja, koja se i po humoru i po tekstu i po podrazumevanoj inteligenciji publike mogu porediti samo sa još vulgarnijom pojavom televizijskih “rijalitija”. Ideja da se o ratu može govoriti ozbiljno kroz narativ komedije, nešto što je bilo toliko samorazumljivo u klasičnom Holivudu, danas je postala bezmalo blasfemična. Jer ako film o nekom od krvavih ratnih žarišta planete ispadne smešan, on mora biti duboko politički nekorektan i “bezobziran prema žrtvama”, a ako “ima obzira prema žrtvama”, po pravilu nije smešan, i najčešće je bljutav, snishodljiv i nezanimljiv. Politički korektna javnost kao da jednom izveštačenom i grobljanskom pseudoozbiljnošću u odnosu prema filmu i umetnosti pokušava da nadoknadi odsustvo sopstvenih reakcija na ratnohuškačku i imperijalističku politiku zapada (kao da je urnebesni crni humor sprečio “Lepa sela lepo gore” da do dana današnjeg predstavljaju najozbiljniji teorijski zahvat rata u Bosni rata na eks-jugoslovenskoj javnoj sceni).

Čuvena scena iz "Lepa sela lepo gore"

Čuvena scena iz Dragojevićevog filma “Lepa sela lepo gore” iz 1996. godine

Ratno izveštavanje i adrenalinska ovisnost

U datom kontekstu, film “Viski tango fokstrot” (Whiskey Tango Foxtrot) reditelja Glena Fikare (Glenn Ficarra) i Džona Rekve (John Requa) sa Tinom Fej u glavnoj ulozi već je sa trejlerom obećavao da će nastojati da se “ozbiljno” uhvati zadatka da napravi komediju o ratu u Avganistanu. Film je u Srbiji prikazan u maju u okviru prvog “Komedi festa”, i organizatori festivala su sa njime napravili vrlo dobar izbor, budući da je naša, balkanska javnost, sa svojim specifičnim iskustvom rata i stranog intervencionzima, po svoji prilici pogodnija kao publika za ovaj film od matične američke publike. Pre svega zato što njegovi osnovni elementi – ratno ludilo, socijalna degradacija, a pre svega raskalašno i bešćutno ponašanje stranih novinara i sličnih zapadnih “misionara” za Balkance ne predstavlja nikakvu apstrakciju, već neposredno iskustvo. I Balkanci se prema tom gorkom iskustvu odnose upravo sa smehom, iako su dobro svesni da tu “ništa nije smešno”. Smeh je za nas način da svarimo ono što vidimo, ali ne možemo da razumemo, on predstavlja jednu ljudsku reakciju na tragiku istorijskih događaja. I samo zato je “Viski tango fokstrot” smešan film.

wtf

Radnja filma je veoma jednostavna. Njujorška novinarka u krizi srednjih godina napušta svoj dosadni posao u redakciji i postaje ratni dopisnik iz Avganistana. Tamo postaje deo jedne bizarne enklave zaštićenih i preplaćenih “stranih predstavnika”, izolovanih od strahota građanskog rata i avganistanske anarhije debelim zidovima i plaćenim telohraniteljima, koji svoj život provode maksimalno se koristeći svim privilegijama koje im njihov status “belih vrana” omogućava u okupiranom avganistanskom društvu. Većina njih postaju adrenalinski ovisnici, koji u traganju za senzacionalnim materijalom gaze preko mrtvih, i ne pitaju za posledice.

Šta je ono što ovaj film čini različitim od ostalih? Pre svega, njegov odnos prema avganistanskom ratu je neutralan. On ne ulazi u politička pitanja ovog konflikta, ne pokušava ni da opravda, ni da osudi američko vojno prisustvo u ovoj zemlji. On tretira i vojnike, i novinare, i stanovništvo ove zemlje kao žrtve jedne istorijske stihije, što, pošteno govoreći, najveći broj njih i jeste. Film izbegava snishodljivo prozivanje američke imperijalne politike, toliko karakteristično za onaj deo američke javnosti koji (poput Holivuda) decenijama od te politike profitira. On istovremeno izbegava zalaženje u apologetiku “humanitarnog intervencionizma” kroz nama dobro poznatu ljudskopravašku retoriku. Niti su američki vojnici u Avganistanu tamo da bi nekoga spasavali, niti su Avganistanci nekakvo divlje pleme koje se opire civilizovanju. U pitanju su ljudi koji se mahom bave preživljavanjem, svako na svoj način.

Film "Whiskey Tango Foxtrot" ima ocenu 6.6 na IMDB-u i 68% na Rotten Tomatoes

Film “Whiskey Tango Foxtrot” ima ocenu 6.6 na IMDB-u i 68% na Rotten Tomatoes

To odbijanje da se ulazi u “visoki narativ” jeste ono što spasava film – inače bi sama činjenica da se on nijednom ne dotiče brojnih američkih ratnih zločina u Avganistanu bila dovoljna da se otpiše kao propaganda. Ali zločini nisu tema filma – tema je jedno postepeno i neprimetno navikavanje na ludilo rata i “logiku haosa” čak i ljudi koji nemaju nikakve veze sa podnebljem u kome su zatečeni. I nije nimalo slučajno što se glasom razuma i jedinim istinskim protagonistom u priči pokazuje mladi avganistanski doktor, koji je nakon invazije primoran da radi kao prevodilac za strance.

Svaki je život neprocenjiv, ali neki životi ipak vrede više

“Viski tango fokstrot” ne ulazi duboko u nemoral savremenog novinarstva koje lešinari nad mrtvima, kako je to prikazano u maestralnom filmu “Nightcrawler” Dana Gilroja (Dan Gilroy) iz 2014. godine. On jedva da dotiče pitanje “ovisnosti od moći” (power trip) koje tako sjajno ilustruju Kopolina “Apokalipsa danas (Apocalypse Now)” iz 1979. ili Kjubrikov “Bojevi metak (Full Metal Jacket)” iz 1987. On čak ni ne postavlja pitanja nekompetencije u vojnim redovima koje otvara vedri “Dobro jutro Vijetname (Good Morning, Vietnam” Barija Levinsona isto 1987. Međutim, na sve ove filmove on podseća, i oni mu daju kudikamo ozbiljniji kontekst nego što bi ga imao da se posmatra izolovano.

Prelepi kadar iz Kopolinog (Francis Ford Coppola) filma "Apokalipsa sad (Apocalypse Now)" iz 1979.

Prelepi kadar iz Kopolinog (Francis Ford Coppola) filma “Apokalipsa sad (Apocalypse Now)” iz 1979.

Najzad, i jeziva scena američkih marinaca koji spasavaju kidnapovanog novinara masakrirajući njegove tamničare, koja na prvi pogled predstavlja svojevrsnu katarzu i apologiju američkog prisustva u Avganistanu, biva izvitoperena pesmom “Without You” Harija Nilsona, koja, pored sjajnog kontrapunkta praktično dokumentarnim scenama američke “revolveraške pravde” nijansirano naglašava banalnu činjenicu svih intervencionističkih ratova današnjice – da život jednog belog novinara vredi neuporedivo više od života desetina Avganistanaca, ili bilo kog drugog predstavnika Trećeg sveta.

Film se nad ovom činjenicom ne zadržava, i ne uzima je u ozbiljno razmatranje, ali je ipak veoma jasno prikazuje za svakoga ko je spreman da je sagleda. Glavna junakinja kasnije oseća grižu savesti zbog američkog vojnika koji je ostao bez nogu nakon što ga je njena reportaža prikazala kako olako pristupa svojim zadacima na terenu, ali nijednom ne postavlja pitanje Avganistanaca koji su poginuli kao posledica traganja za “uzbudljivom ratnom pričom” nje i njenih kolega. Još jednom, to odsustvo solidarnosti da ljude koji se ne doživljavaju kao “svoji” nije naglašeno u filmu, ali nije ni skriveno, ako samo na njega obraćate pažnju. I utoliko su se autori pokazali kao zaista intelektualno pošteni.

Ulogu glavne junakinje filma igra Tina Fej

Ulogu glavne junakinje filma igra Tina Fej

Svedočanstvo jednog vremena

Bilo bi svakako preterano uporediti “Viski tango fokstrot” sa Altmanovom legendarnom komedijom “MASH” iz 1970, ali treba reći da ovaj film ostavlja veoma sličan utisak. On duhovito reflektuje na osećaj nadmoći i bezobzirni narcisizam pripadnika zapadne civilizacije u kontaktu sa “trećim domorocima”, prikazujući avganistansko društvo kao tragično i nesrećno, a američko prisustvo u toj zemlji, na kraju krajeva, kao groteskno i tragikomično, a sve to bez nepotrebne patetike, i sa zdravom dozom duhovitosti, koja prečesto nedostaje savremenim dramama.

Scena iz Altmanovog (Robert Altman) filma "MASH" iz 1970. godine, koji važi za jednu od najboljih ratnih komedija ikad napravljenih. Ovaj je film dobio i Oskara za najbolji adaptirani scenario.

Scena iz Altmanovog (Robert Altman) filma “MASH” iz 1970. godine, koji važi za jednu od najboljih ratnih komedija ikad napravljenih. Ovaj je film dobio i Oskara za najbolji adaptirani scenario.

Bez ikakve sumnje, da su autori filma bili manje privrženi sopstvenoj strani u avganistanskom konfliktu, film bi umesto odličnog predstavljao vrhunsko ostvarenje savremene kinematografije. Ali, ako oni jesu zatvorili oči pred unekoliko mračnijim ispoljavanjima zapadnog prisustva na ratištima Bliskog istoka, oni barem nisu ni na koji način pokušavali da te mračnije pojave opravdaju i moralno iskupe, što je već samo po sebi značajno. Istovremeno, pažljiv gledalac će u tom filmu pronaći neuporedivo više kritike zapadnog društva i sistema vrednosti, dok u njemu istovremeno praktično nema vulgarnog neokolonijalnog i polurasističkog prezira prema “nazadnim društvima” i njihovim “primitivnim kulturama i običajima”. Već to je dovoljno da ovaj film preporuči kao ozbiljnu lektiru za sve koji vole dobru, savremenu ratnu dramu.

Još jedan prilično dobar argument da pogledate film "Whiskey Tango Foxtrot" je prelijepa glumica Margo Robi (Margot Robbie)

Još jedan prilično dobar argument da pogledate film “Whiskey Tango Foxtrot” je prelepa glumica Margo Robi (Margot Robbie)

Ako se na to doda odličan i duhovit scenario (sa unekoliko prenaglašenim vulgarnostima, kojima se česti pribegava kao “komičnom rasterećenju” napetih scena), onda je “Viski tango fokstrot” svakako jedan od onih holivudskih ostvarenja koja vredi gledati, i koja će ostati za buduće generacije kao verno svedočanstvo jednog vremena, i kao solidna ispomoć za kasnije kulturne interpretacije avganistanskog rata.

About The Author

Nikola Tanasić je filozof, humanista, politikolog i kritičar umjetnosti. Drži vježbe iz Antičke filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Redovni je autor "Nove srpske političke misli".

Leave a reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *